Zbog čega dozvoljavamo da nam propadnu zubi, sigurno je jedno od pitanja koje postavljamo veoma kasno. Da se ovo zapitamo na vreme, verovatno bismo sprečili da se određene bolesti i oštećenja razviju. A bolesti se razvijaju uglavnom postepeno.
Prve korake, uglavnom ignorišemo, i to je neosporna činjenica. A upravo jedan od tih prvih koraka predstavlja toliko puta pominjani zubni plak, o kome, moramo priznati, većina ljudi ne zna dovoljno. Zbog toga će se ovaj tekst fokusirati na definisanje zubnog plaka, ali i na pitanja šta to sve on uzrokuje, kako nastaje, koja je prevencija, kako se skida i koliko su dalekosežne posledice ovog naizgled bezazlenog problema.
Šta je zubni plak?
Često smo se, još od malena, susretali sa posterima na kojima je plak predstavljen kao veoma zao. Na stripovima u kojima se zubi brane od bolesti, plak je uglavnom crtan poprilično namrgođeno. U pitanju je lepljiva masa, koja je uglavnom bezbojna na početku, a stvara se u usnoj duplji, na zubima, desnima, na mostovima i protezama, kao i na nadogradnjama, bezmetalnim i metalnim krunicama, fasetama. Ma svugde…
Ova masa najčešće je posledica lošeg pranja zuba, i nedovoljno dobrog održavanja higijene. U njemu se nalazi izuzetno mnogo bakterija, a veoma se teško ispira. Plak prijanja na zube i u dodiru sa pljuvačkom stvara dalje probleme, kakvi su kamenac i karijes.
Kako nastaje zubni plak?
Proces nastajanja je pomalo kompleksan. Naime, prvo se formira pelikula. To je proteinski film, nakon čega plak ima uslova da napreduje izuzetno brzo. U roku od samo nekoliko sati, dešava se da preko 10 miliona raznovrsnih bakterija nastani zube. Bakterije poput Streptokoke odnosno Streptococcus mutans mogu proizvoditi određene šećere i kiseline koje mogu da razviju gingivitis, kamenac, kao i karijes.
Zubni plak kod dece
Možda ste primetili da se kod vaše dece na zubima razvijaju određeni slojevi i naslage koji farbaju zube. Spoljna prebojavanja dečijih zuba su veoma često posledica hemijskih reakcija zuba sa sastojcima iz hrane ili prića.
Lekovi koje deca konzumiraju, poput sirupa ili tableta takođe mogu biti uzroci.
Ove naslage mogu da se skinu četkicama, ali ako se ignorišu, događa se da se na zubima formiraju naslage koje očvrsnu i koje je potrebno sanirati u stomatološkim ordinacijama. Na mlečnim zubima one mogu da se razviju jednako kao i na stalnim, ali mlečni zubi bivaju brže oštećeni jer su skloni propadanju.
Naslage na zubima se kod dece formiraju postepeno, a dobra preventiva jeste redovno četkanje zuba. Četkanje makar dva puta dnevno učiniće da se sve loše bakterije sa zuba speru i da se naslage ne formiraju. Na roditeljima je da budu uporni i disciplinuju decu, stvarajući im naviku četkanja zuba, uz veoma česta podsećanja da se zubi mogu razboleti, kao i bilo koji drugi deo tela.
Od čega se sastoji plak?
Iako se u ustima nalazi veliki broj različitih bakterija, to ne znači da su one loše. Naime, bakterije koje su prisutne u određenom broju imaju svoju funkciju. Kada se broj bakterija poveća, nastaju problemi. Čak 80% ovih naslaga čini voda. Ostalih 20 posto čine polisaharidi i glikoprotein.
*Pogledajte video na temu nastajanja, formiranja i uklanjanja naslaga
U različitim fazama razvoja, različita je količina bakterija. U ranim fazama, nalaze se takozvane gram-pozitivne koke. Već nakon nekoliko dana taj broj raste, dok se posle nedelju dana nesmetano razvijaju nitaste forme i štapičaste forme bakterija. Nakon nedelju do dve, javljaju se gram-negativni organizmi koji su i te kako štetni po zdravlje u ustima, ali i čitavo zdravlje organizma.
Koje su moguće posledice?
Sam po sebi, dok je u ranim fazama, zubni plak ne mora nužno biti opasan. Naime, on se veoma lako uklanja kada je u ranim fazama razvoja. Ponekad čak nije potrebno ni posećivati stomatologa, iako se preporučuje. Međutim, kada nastavi da se razvija, brojne su posledice koje mogu nastati.
Jedna od posledica jeste gingivitis. Gingivitis predstavlja infekciju, odnosno upalu desni. Na desnima se mogu javiti otekline, a vrlo često će desni i da krvare, što je posledica upravo ove bolesti. Nelečenje gingivitisa, dalje može uzrokovati paradentozu. Paradentoza, odnosno paradontopatija je bolest odnosno infekcija desni, koja može izazvati ispadanje zuba. Paradentoza može biti i nasledna, ali svakako zubni plak pospešuje mogućnost da se ona dogodi, čak i ako nemate genetske predispozicije.
Karijes kao posledica nesaniranog plaka takođe je jedna od opcija koju treba očekivati. Kako naslage ovog tipa izazivaju kamenac, jer se kalcifikuju ostaci hrane, ukoliko se ne skine na vreme, kamenac može dopreti do unutrašnjih slojeva zuba.
Karijes može uzrokovati brojne infekcije unutar zuba, pa se neretko događa da zbog nelečenja izgubimo zub. Iako zubni plak nije bio prvenstveni uzrok, događa se da upravo on, u daljim fazama, napravi čitavu štetu. Zbog toga dobro razmislite koliko će vas koštati neobraćanje pažnje na naslage koje se javljaju u zubu.
Detekcija postojanja
Postoje dva osnovna i glavna metoda za detekciju naslaga u usnoj šupljini. Kroz primenu gela ili tableta, ili putem vizuelnog utiska mogu se detektovati naslage. Sredstva za otkrivanje sadrže boju koja postaje svetlo crvena onda kada ukazuje na nakupljanje plaka.
Važno je biti svestan da svako ima neku formu zubnih naslaga, međutim ozbiljnost nagomilavanja i posledice neuklanjanja mogu varirati od slučaja do slučaja.
Gel za otkrivanje
Proizvodi koji otrkivaju plak, čine da se on klinički identifikuje. Naime, čiste površine ne apsorbuju ovaj gel, a one koje imaju plak, zadržaće gel. Na taj način može se i kod kuće i u stomatološkoj klinici ustanoviti da li je neki deo zuba zahvaćen plakom.
Obratite pažnju ukoliko imate alergiju na jod, boju za hranu ili neki od sastojaka koji čine ove gelove. Gelovi uz pomoć reakcije na plak čine da se identifikuje prisustvo biofilma, a mogu pokazati i da li je on prešao u neku dalju fazu razvoja. Kada se identifikuje njegovo postojanje, radi se na tome da se isti ukloni. Ovaj proces kreće od neosetnog do pomalo neprijatnog u zavisnosti od toga koliko je plak „uznapredovao“.
Saveti za uklanjanje i prevenciju
Na kraju ovog teksta, donosimo nekoliko saveta kako da smanjite mogućnost da se razvije plak, ali i kako da vodite računa o generalnom stanju higijene u ustima i na zubima. Koliko smo samo puta ponovili da su zdravlje i higijena na prvom mestu, toliko ćemo i više puta to ponavljati i nadalje.
- Najpre, treba znati da je dva minuta četkanja zuba dva puta dnevno, dovoljno da se speru suvišne materije sa zuba. Ono što je važno jeste da 30 sekundi foliranja da peremo zube, sigurno neće da nas spase. Dakle, neka dva minuta budu 120 sekundi, i koristite kombinovane četkice sa mekim i tvrđim četkicama. Budite sigurni da ste zube dobro isprali i izbegavajte hranu nakon poslednjeg pranja zuba.
- Istraživanja pokazuju da eletkrične četkice bolje uklanjaju naslage sa zuba od običnih manualnih. Iako ovo istraživanje ne mora da bude stoprocentno tačno, pokušajte da testirate četkice ovog tipa.
- Konac je put ka spasenju. Nebitno koliko dobro perete zube zubnom pastom i koliko je dobra četkica. Neki delovi zuba prosto ne mogu da se dohvate pomoću četkice. Zato se usudite da delove između zuba čistite zubnim koncem koji je tome namenjen. Sigurno će vam pomoći.
- Koristite tečnost za ispiranje usta, jer ona neutrališe bakterije.
- Ostavite loše navike kakve su duvan, alkohol, mnogo koka kole, nezdrave šećere i ostalo po strani. Sigurno će se smanjti mogućnost razvijanja štetnih bakterija, ako poštujete ove savete.
Ukoliko je plak na vašim zubima već prisutan, jedina i najbolja opcija koja vam je na raspolaganju je zakazivanje termina kod stomatologa za uklanjanje istog. I to što pre!
