Pre nego što se pozabavimo poliranjem zuba na nešto dubljem nivou, potrebno je na početku reći šta to u praksi predstavlja. Reč je o bezbolnom procesu koji služi za ulepšavanje i čišćenje zubne gleđi, a koji se najčešće vrši nakon skidanja i uklanjanja kamenca i naslaga sa zuba.
Razlog poliranju zuba je uklanjanje dentalnog plaka, kao i poboljšavanje estetskih performansi zuba, kako bi se smanjila mogućnost kvarenja ili infekcije. Poliranje zuba je više estetska nego terapeutska procedura, a obavlja se u stomatološkim ordinacijama pomoću abrazivnih sredstava koja služe za čišćenje.
Postoji nebrojeno faktora koji mogu uticati na prljanje zuba ili na gubitak zubnog sjaja. Hrana i piće kao što su kafa, čaj ili crno vino mogu obojiti vaš zaštitni sloj zuba. Bakterije koje se nalaze u plaku mogu, zbog zapostavljene oralne higijene, takođe izazvati bojenje zuba.
Pušenje, antimikrobna ispiranja, ali i posebna zahtevna zanimanja (tamo gde se izlaže metalnoj prašini) mogu napraviti problem.
Kada su ljudi počeli da poliraju zube?
Beli zubi i lep osmeh su oduvek bili simboli zdravlja i lepote. Postoje realni dokazi da je poliranje zuba moglo da se odvija još u vreme rimskog i grčkog doba.
Međutim, uvođenje poliranja u savremene tokove, onakvo kakvo je danas, dogodilo se u vreme Pjera Fauharda, koji se smatra rodonačelnikom savremene stomatologije. Upravo je on prvi upamćeni čovek koji se bavio uklanjanjem zubnih mrlja, poliranjem.
Poliranje se nekada vršilo pomoću posebnih pasti koje su pravljene od mlevenih koralja, ljuski jaja, đumbira i soli. Osnivač stomatološke higijene dr Fones počeo je da obrazuje učenike na temu poliranja zuba i skidanja i uklanjanja kamenca i naslaga.
Međutim, pre 1970-ih godina ovo nije bio proces koji je bio dostupan svakome. Poliranje zuba postaje dostupno tokom devedesetih godina prethodnog veka, dok se danas poliranje koristi širom sveta, ali se ne preporučuje uvek, jer uz loše sprovođe može izazvati probleme u usnoj duplji.
Zbog čega se poliraju zubi?
Glatki i sjajni zubi, kao i zdrave desni, veoma često povezani su sa utiskom koji ostavljate. Sa lepim osmehom zračite poverenjem, a atraktivan osmeh često je cilj koji je jednaki izazov i stomatolozima i pacijentima.
Mnoge stomatološke ordinacije nude poliranje nakon pregleda i stomatološkog tretmana, a u pitanju je završna faza. Reč je o čišćenju i poliranju (postizanju sjaja) u zubnom nizu, kome prethodi uklanjanje i skidanje kamenca.
Kada se slojevi plaka nakupe na zubima, oni se stvrdnjavaju i formiraju čvrstu materijalnu supstancu koja je poznata kao zubni kamenac. U postupku koji se zove skaliranje, dešava se uklanjanje i skidanje kamenca i postizanje boje koja bi trebalo da izgleda prirodno.
Stomatološko poliranje uklanja površinske mrlje na zubima i ostavlja ih u sjaju i glatkoći.
Šta se koristi kod poliranja zuba?
Često je pitanje kojim se to alatima i uređajima i uz pomoć kojih suplemenata radi poliranje zuba. Odgovor je sledeći.
Profilaktička pasta je pasta koja se koristi za poliranje zuba. U pitanju je pasta koja sadrži abrazive, a oni se razlikuju po obliku, veličini i tvrdoći. Na osnovu ovih karakteristika, paste su dostune u finoj, srednjoj, gruboj i supergruboj varijanti. Neke od ovih pasta koriste i fluorid za pomoć u remineralizaciji površine gleđi, dok druge pomažu u smanjenju osetljivosti.
Polirne paste se koriste u kombinaciji sa gumenim čašicama za poliranje. Jedna od metoda jeste poliranje vazdušnim prahom koji se koristi sa specijalno dizajniranom drškom. U pitanju je Prophy-jet uređaj koji isporučuje gustu suspenziju tople vode i natrijum-bikarbonat za poliranje. Ovakva vrsta poliranja je veoma efikasna jer uklanja spoljašnje mrlje i meke naslage i uspešno vrši skidanje kamenca. Postoji nekoliko kontraindikacija kada se radi poliranje vazduhom, međutim ova metoda se i danas koristi kao jedna od aktuelnijih.
Šta je abraziv i da li je štetan?
Abraziv je materijal koji je često sastavljen od minerala, a koristi se za oblikovanje i obradu nekog materijala pomoću trenja. Najslikovitije bismo mogli reći da je u pitanju glačanje materijala radi dobijanja sjajne i glatke površine.
Abrazivi za stomatologiju nisu nužno štetni, ako se nanose obazrivo i ako to rade stručnjaci. Abrazivna zrna praktično turpijaju fini sloj zuba, pa je to proces koji mora biti vođen uz poseban nadzor. Abrazivna sredstva koriste se u stomatologiji kontrolisano, a proizvođači abrazivnih pasti vode računa o granulaciji kako se zubi ne bi oštetili.
Selektivno poliranje
Poliranje zuba često se radi samo kada simptomi pokažu da je neki zub oštećen vanjskom mrljom. Ovo može sugerisati da bi trebalo polirati zub.
Poliranje zuba može se obavljati selektivno u zavisnosti od potreba samog pacijenta, ali i na posebnim zubima koji pokazuju više sklonosti za gomilanje plaka i kamenca.
Neželjeni efekti zubnog poliranja
Loše urađeno poliranje može izazvati i određena neželjena dejstva o kojima treba reći koju reč.
Naime, loše urađeno poliranje zuba u nekim ordinacijama može dovesti do toga da se zubi osete ugroženo. Preterivanje sa pastama koje sadrže fluorid, ali i preveliki pritisak, velika temperatura ili trenje može izazvati nekrozu pulpe, pa čak i bol i neugodnost.
Ukoliko imate zlatne, amalgamske, kompozitne ili porculanske zube, za poliranje treba koristiti specijalno dizajniranu pastu. Meka tkiva mogu se takođe oštetiti prilikom poliranja zuba ili kao rezultat nepravilne tehnike. Zbog svega ovoga vodite računa kako birate svoje stomatologe, a stanje u svojim ustima prepustite ordinacijama i zubarima koji su školovani, pouzdani i iskusni.
Cena poliranja zuba
Izlišno je govoriti o tome koliko zdravlje važno i koliko je lepota cenjena. Zbog toga naša stomatološka ordinacija u Beogradu nudi usluge poliranja zuba po povoljnim cenama.
Uklanjanje i skidanje kamenca i metode poliranja zuba kreću se u rasponu od 20 do 30 eura.
Moguće je polirati i samo jednu vilicu (gornju ili donju), a cena je u tom slučaju upola manja.
Koliko koštaju ostale naše usluge pogledajte na stranici Cenovnik. Sam pregled je naravno besplatan.
Poliranje zuba i paradontopatija
O bolesti koja se zove paradontopatija već smo do sada više puta govorili. Reč je o naslednoj bolesti koja se naravno može javiti i kao posledica loše higijene.
Paradontopatija se može javiti i kao posledica gomilanja kamenca, što bi značilo da ona može biti direktno povezana sa neskladom u ustima i nezdravim desnima koji se može preventivno rešavati poliranjem.
Poliranje zuba učiniće da se zubni kamenac i plak uklone za zubne gleđi, pa se na ovaj način umanjuje mogućnost pravljenja paradontalnog džepa i otpadanja zuba.
Gubljenje zuba je veoma česta pojava kada nastupi paradontopatija, a ona se javlja u četiri faze. U prvoj i delimično drugoj fazi razvoja paradentoze, može se uticati na to da se ona spreči.
Poliranje je jedan od segmenata koji će pomoći.
Da li je poliranje zuba isto što i izbeljivanje zuba?
Ovo je često i logično pitanje, ali odgovor na njega je ne nužno. Naime, izbeljivanje zuba je često skuplji proces koji se obavlja laserski, a koji služi da se postigne „holivudski osmeh“. Ono ne mora biti povezano sa uklanjanjem mrlja i skidanja kamenca, a može se raditi na različite načine.
Ipak izbeljivanje i poliranje zuba se u nekoj meri prepliću jer je i jedan i drugi proces zapravo finalni proces estetskog poboljšavanja zuba.
Od čega je napravljen zubni kamenac?
Kamenac je sastavljen od neorganskog materijala, često fosfora, magnezijuma i kalcijuma koji čini većinu ovog jedinjenja. Tu su još i organski materijali – lipidi, mukopolisaharidi i ostaci hrane.
On je čvrsto vezan za zub i zbog toga se ne može ukloniti četkicom, uz sve napore. Kamenac se razlikuje po boji, pa može biti i beli i tamno žut. Što je kamenac stariji to se teže skida, a vremenom je i sve tamniji.
Najčešće je kamenac prisutan na delovima zuba koji su bliži desnima, pa ukoliko duže stoji, uklanjanje može biti nešto neugodnije. Zbog toga je blagovremeni pregled zuba i desni izuzetno bitan.
Šta raditi nakon poliranja zuba?
Zubna gleđ je osetljiva, a nakon poliranja još je osetljivija. Ukoliko ste i zanemarivali oralnu higijenu pre poliranja, sada je pravo vreme da se u potpunosti posvetite svojoj oralnoj higijeni.
Osim promene navika što podrazumeva izbacivanje kafe i cigareta, alkohola i slatkiša, podsećamo vas da zube treba prati minimum dva puta dnevno i to po dva minuta. Ne postoji način zamene ove obaveze, pa ovih pet minuta dnevno odvojite svakog dana. Niste svesni koliko ćete pomoći sebi i svojim stomatolozima, ukoliko se prema svojim zubima ophodite odgovorno. Savetujemo da to preporučujete i svojoj deci.
Nakon poliranja zuba obratite pažnju na redovnost svoje oralne higijene, kao i na hranu koju jedete. Setite se da šećeri zaostali u zubima formiraju kiselinu koja razjeda gleđ. Izbegavajte slatkiše ili ih makar konzumirajte odgovorno, što podrazumeva čišćenje gleđi, ali i prostora između zuba. Zube ne bi trebalo da izlažete velikom pritisku, kao ni preterano niskim i visokim temperaturama.
Ukoliko primećujete kamenac na svojim zubima, nemojte čekati, već se uputite na pregled. Blagovremeno uklanjanje je neminovno, a pouzdana ordinacija je jedino pravo rešenje!
