Beli zubarski mantili, sprave za popravke, zubni implanti, krunice, miris karanfilića koji često poistovećujemo sa zubarom, zaista ne moraju da budu nešto od čega ćemo se plašiti. Ukoliko u obzir uzmemo i zanimljive statistike, od kojih će nam pojedine činjenice biti smešne, a neke čudne, shvatićemo da zubarstvo i dentalna medicina kriju pregršt situacija koje su i te kako interesantne. Znajući sve to, shvatićemo da je moderno zubarstvo donelo velike promene i da su ljudi iz XXI veka izuzetno srećni jer danas zube mogu popravljati bez bolova, menjati im oblike, boje i biti holivudski nasmešeni.
Ne znamo kako stoje stvari u Evropi i širom čitavog sveta, ali neko se pozabavio statistikom koja kaže da prosečni Amerikanac provede 38,5 dana perući zube. Sudeći po tome da je Srbija poprilično zanemarila zdravlje zuba i da se tek poslednjih decenija budi, ovo bi mogao biti broj koji je još uvek gornja granica. Statistički podaci kažu još i da ljudi koji piju više od 3 čaše gaziranih pića na dan imaju 62% više šansi da dobiju neko oštećenje zuba od ostalih.
Zubna gleđ je, čini se najjača i najizdržljivija supstanca u ljudskom telu. To nikako ne treba da vas ohrabruje da pivske flaše otvarate zubima. Oštećenje zubne gleđi je bolno. Imajte to u vidu.
Potrudite se da zube perete više od dva puta dnevno. Osim toga, statistički gledano, retko ko ispoštuje da pere zube dva minuta ili duže. Zato vam savetujemo da dva minuta budu zaista dva minuta. U protivnom mogu se javiti problemi sa kamencem i karijesom, koji u mnogome mogu zagorčati život kada poodmaknu u fazi razvoja.
Šarena statistika
Kada pomislite na to da postoje kompanije koje prate prodaju svojih proizvoda, ne padne vam na pamet da i boje mogu imati bitnu ulogu prilikom izbora. Iako suštinski boje ništa ne menjaju, više ljudi koristi plavu četkicu od crvene. Otisak jezika, kao i otisak prstiju, takođe je unikatan. To bi značilo da ne postoje dva ista otiska jezika.
Žene se smeju više nego muškarci. To je oko 62 puta dnevno, dok muškarci svoje zube, osmehnu li se, pokažu oko 8 puta dnevno u proseku.
Osim što su šarenolike, imaju izdužene vratove i viđamo ih samo u zoološkom vrtu, žirafe su specifične i po tome što imaju samo donje zube.
Konac za zube
Čišćenje zaostale hrane među zubima, jednako je važno kao i čišćenje zuba četkicom. Kada je to prvi put otkriveno, niko ne zna, ali se, sudeći po industriji koja prati stomatologiju, prvi konac za zube može datirati u periodu s kraja XIX veka. Naime, tada je napravljen prvi konac za čišćenje zuba koji se prodavao. Karijes se razvija na svim delovima zuba, a progresivno napreduje sa zuba na zub. Caries dentium je hronično oboljenje koje se javlja na tvrdim zubnim tkivima. Poreklo je uzrokovano brojnim situacijama, a velika učestalost je uspela da ga ubroji u najčešća oboljenja savremenog čoveka. Karije se uglavnom javlja na griznoj površini zuba, a napreduje tako što razara gleđ i prodire u dubinu, zahvatajući ostale delove zuba.
Najskuplji zub
Pomislite samo na to da je jedan od skupljih suvenira mogao biti nečiji zub. Rekli biste da vam sulude ideje padaju na pamet. No, i nije baš tako jer je upravo najskuplji zub pripadao Isaku Njutnu. Prodat je u Londonu 1816. za 3,663 dolara što je današnjih 35,700. Zub je postavljen u prsten, a ušao je i u Ginisovu knjigu rekorda.
Izvodi iz zubarske istorije
Ako ste se ikada zapitali kada je registrovana prva licencirana zubarka, reč je o godini 1866. Ove godine Lusi Bimen Hobs, započela je svoje zubarsko putovanje. Znate za priču da kada prvi mlečni zub izvadite, stavite ga pod jastuk? Prosečna vrednost koju dete zaradi nakon što zub prespava ispod jastuka nekada je bio oko 25 centi. Krajem osamdesetih iznos je bio oko euro, dok se danas kreće do dva eura. Izgleda da je mlada zubna vila odlučila da poskupi svoje usluge.
Antički Grci koristili su koralni prah i gvožđe umesto paste za zube.
Legenda kaže da je Džordž Vašington imao drvene zube. Nauka je, ipak, na žalost mnogih koji vole ovakve pikanterije, pokazala da su njegove proteze bile napravljene od slonovače, zlata i drugih ljudskih zuba.
Lečenje karijesa
Kako je karijes poprilično razvijena bolest, postoji niz tretmana karijesa. Čišćenje karioznog mesta i ispuna kaviteta zuba su dve opcije. Punjenje kaviteta može biti privremeno i trajno. Mehanički i pomoći dezinfekcionih sredstava i antiseptika tretiraju se mesta karijesa.Alkoholi, aldehidi, fenoli, hlor i jod kao i etarska ulja često se koriste za uklanjanje karijesa.
Karijes kod dece
Može se reći da ne postoji bolji način za prevenciju karijesa od pranja zuba. Rezultati savremenih istraživanja ukazuju na sve veću opasnost da se opšte zdravlje organizma uzrokuje hroničnim bolestima zuba i desni. Prevencija nastanka karijesa, bez obzira na dosadašnja istraživanja predstavlja i dalje popriličnu misterju. No, pranje zuba i pravilna higijena nesumnjivo su jedan od najboljih načina. Pravilna ishrana takođe podstiče sprečavanje pojave karijesa na zubima. Uz konsultacije sa lekarom, odabir dobre četkice i paste za zube mogu smanjiti mogućnost pojave karijesa kod dece.
Kako čistiti karijes?
Cirkularni karijes vrlo je često nastaje na gornjim sekutićima, ali se širi na ostale zube. Zanimljivo je da ovaj karijes nastaje obično na gornjoj, pa tek onda na donjoj vilici. Klasični karijes nastaje u jamicama, pa tako cirkularni možete prepoznati ranije. Skidanje karijesa vrši se lako, ukoliko se prepozna na vreme. Zbog toga se neretko moraju konsultovati stručnjaci iz sfere stomatologije.
U zdravom telu zdrav zub
Šalu na stranu, zdravlje zuba i te kako zavisi od unošenja pravilno balansirane hrane, a od toga zavisi i mnogo drugih faktora u skladu organizma. Za zdravlje je bitna učestalost a ne količina unesenog šećera. Šećer i ugljeni hidrati u ustima čine da bakterije proizvode kiselinu koja demineralizuje gleđ, dentin i cement. To znači da šećeri zaista prave problem zubima, te su one opomene roditelja i te kako na mestu. Smanjiti konzumiranje hrane izmenju obroka i „grickanje“ je prvi korak ka prevenciji karijesa. Lepljiva hrana kao što su slatkiši i suvo voće čine da zubi često pokrenu proces raspadanja i bez našeg znanja. Češće pranje zuba i pranje između obroka, jeste naporno ali i te kako može pospešiti zdravlje. Zato promenite i svoje navike, ali i navike svoje dece.